Ordinacija Preventiva

Preventiva

Pin It

preventivaPreventiva koja se radi kod nas podrazumeva zaštitu pasa i mačaka od bolesti virusne i bakterijske etiologije. Radi se zaštita od parazitskih bolesti.

Preventiva bakterijskih i virusnih bolesti radi se vakcinacijom i to vakcinama DHLPPCv:

  • D – Canine Distemper (virus štenećaka)
  • H – Hepatitis virusna infekcija
  • L – Leptospiroza bakterijska bolest. Postoji više sojeva leptospiroze, a kod nas se najviše koriste dva serotipa i to:l.icterohaemorrhagiae i l.canicola.
  • P – parvoviroza pasa, poznatija pod imenom mačija kuga, jedno od najčešćih oboljenja štenadi sa visokim lefalitetom.
  • P – parcifluenca virusna infekcija respirativnog trakta
  • Cv – corona virusna infekcija. Infekcija digestivnog trakta, ali sa blažim kliničkim simptomima od parvoviroze

Vakcinacija štenadi vrši se:

  • prvi put sa 45 dana,
  • drugi put 30 dana posle prvog puta
  • treći put 45 dana posle drugog puta.

Imunitet nastaje 7 – 15 dana posle vakcinacije, i u tom periodu psi moraju da budu izolovani.

Potpuni imunitet stiče se 15-og dana nakon treće vakcine.

Vakcinacija se ponavlja na svakih 12 meseci posle treće vakcine.

Vakcinacija mačića vrši se protiv:

  • Mačijeg herpes virusa
  • Mačijeg kalicivirusa
  • Virusa mačije panlekopenije.

Prva vakcinacija radi se sa 9 nedelja života a revakcinacija posle 30 dana.

Posle toga preporučuje se vakcinacija jednom godišnje.

Vakcinisane životonje ne puštati 7 – 15 dana napolje, ili ih ne dovoditi u kontakt sa drugim životinjama.

Životinje pre vakcinacije obavezno dehelmintizirati !

Dehelmintizacija

Pod dehilmintizacijom se podrazumeva čišćenje pasa i mačaka od crevih parazita. U tankom crevu parazitira veći broj cestoda. Naročit značaj ima larveni oblik pantljičare echinoccocus granulosus koji se može razviti u čoveku, a samim tim to spada u zoonozu (bolest koja se sa životinje prenosi na čoveka). Od posebnog značaja je i askaridoza pasa i mačaka, ako i ankilostomidoza mesojeda.

U nekim slučajevima kod infekcija crevnim parazitima nema vidljivih kliničkih simptoma u lakšim oblicima bolesti, dok kod nekih infekcija ima karakterističnih simptoma: pupavost, izopačen apetit, dijareja, suva nakostrešena dlaka, proliv, ponekad zatvor, povraćanje, a vrlo često i rahitis.

Preventivna dehelmintizacija se radi na sledeći način:

  • I 9 dana života
  • II 21 dan života
  • III 40 dana života
  • Do 6 meseci na svakih 30 dana
  • Posle toga na svaka tri meseca

Najjednostavniji način utvrđivanja parazita je koprološki pregled.

 

Ektoparaziti

Najčešći ektoparaziti kod pasa i mačaka su: buve, krpelji, šugarci, helicijele ....

Preventivno delovanje na ektoparazite odnosi se na trenutno uništavanje ovih parazita kada ih ima na životinjama (aktakanti) i stavljanjem određenih preparata ektoparaziti ne dođu na životinju (repelenti). Treba znati da uništavanje ektoparazita nimalo nije lak posao jer iako se unište živi oblici, ostaju položena jaja, pa zato tretman treba ponavljati na 7 dana, narednih nekoliko nedelja.


Flash info

NOVO! Najmoderniji FLEXI FASHION proizvodi.

Site Translate

Email lista

Vetland Social

Online posetioci

Imamo 8 gostiju na mreži
Share/Save/Bookmark